Наслови најновијих прилога

среда, 10. октобар 2007.

Представљена је Стратегија одрживог развоја Републике Србије на Шестој министарској конференцији "Животна средина за Европу"

Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић представио је данас, у оквиру Шесте министарске конференције “Животна средина за Европу“, Стратегију одрживог развоја Републике Србије и најавио да би тај документ требало да буде усвојен у фебруару 2008. године и одмах примењен.
Ђелић је подсетио на то да је рад на овој стратегији почео пре две године и додао да се очекује да ће сав посао бити завршен до новембра, када је и крајњи рок да сви заинтересовани доставе своје коментаре и предлоге. Он је нагласио да постоје три стуба одрживог развоја једне државе – одржив економски раст, социјално окружење и екологија. Према његовим речима, очекује се да Влада усвоји нацрт стратегије у фебруару, а потом следи и њено усвајање у Скупштини, при чему ће већ у буџету за 2008. годину бити издвојена средства за 10 до 15 пилот пројеката. Потпредседник Владе Србије прецизирао је да су пројекти у којима ће бити примењивана стратегија у областима енергетске ефикасности, обновљивих извора енергије, рециклирања отпада, чистих технологија и примене Кјото протокола. Представљању нацрта стратегије присуствовали су бројни делегати министарске конференције, представници мултинационалних и домаћих компанија, експерти, представници невладиног сектора и медија.
Информација са сајта Владе Републике Србије.
Корисни линк http://www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu

Обраћање министра Зорана Лончара на пленарној сесији за образовање за одрживи развој на Шестој министарској конференцији "Животна средина за Европу"

Поштовани министри, даме и господо,

Задовољство ми је да вам пожелим добродошлицу на Шестој министарској конференцији "Животна средина за Европу", која се први пут одржава у Београду. Посебна ми је част што овом скупу присуствују моје колеге, министри образовања из земаља чланица Економске комисије Уједињених нација за Европу, са којима ћу, надам се, имати прилику да се лично сусретнем, разменим искуства и наставим успешну сарадњу.

Одрживи развој, према дефиницији коју је Брундланд први пут презентовао на Светској комисији за животну средину и развој 1987. године, а која гласи: „Одрживи развој је развој који задовољава потребе данашњице без угрожавања могућности будућим генерацијама да задовоље своје потребе“, свакако се може применити, пре свега и изнад свега, на образовање, у најширем смислу речи.

Уколико одрживи развој представља начин размишљања о томе како да организујемо наш живот, укључујући и промене друштвених вредности, из тога сасвим природно следи и да образовање треба да представља унапређивање и повећање квалитета живота појединца и заједнице у целини.

Владе држава широм света препознале су образовање као кључни ослонац у решавању глобалних питања са којима се данас сусрећемо. То је, посебно истакнуто у УНЕЦЕ Стратегији за образовање за одрживи развој.

Концепт одрживог развоја данас представља интеракцију између економског, социјалог и сектора животне средине, а све те стубове обједињује, наравно, образовање.

Макро и микро економски развој, конкурентност на тржишту, економски раст, иновације у привреди, индустријски развој и слично, практично су немогући без пажљиво конципираног развоја образовања.

Министарство просвете Владе Републике Србије, као најодговорнији носилац стратегије развоја образовања, континуирано ради на унапређивању квалитета образовања за одрживи развој, без кога земље у транзицији, као што је наша, не могу достићи економске стандарде савремене привреде, нити бити конкурентне на међународном тржишту.

У нашој држави која је мултиетничка, мултиконфесионална и мултикултурална, и у којој при том, постоје велике разлике у погледу развијености појединих регија – са врло сиромашним становништвом у појединим деловима – подразумева се да стратешки развој треба да покривају различити државни ресори, као што су образовање, социјална заштита, здравство, тржиште рада, брига о деци и породици, брига о младима, брига о дијаспори, брига о мањинама, брига о родној равноправности, брига о онима који се доживотно образују – једном речју то треба да ради Влада.

На основу извештаја о имплементацији Стратегије за смањење сиромаштва, евидентно је да је проценат сиромашних најмањи међу онима са највишим нивоом образовања. Дакле, образовање је ефикасно средство за смањивање броја социјално угрожених у свим деловима света, па и у Републици Србији.

Заштита животне средине јесте један од приоритета наставних програма на свим нивоима образовања, од предшколског до високог. Дакле, уколико кроз наставне садржаје понудимо моделе за очување природних ресурса, за очување биодиверзитета – флоре, фауне, квалитета земљишта, воде, ваздуха, за прецизније предвиђање климатских промена и начина да се спрече природне катастрофе, које имају несагледиве последице по одрживи развој, онда ћемо успети да будуће генерације оспособимо да сачувају своје окружење зарад себе самих и својих потомака.

Народна скупштина Републике Србије прогласила је Образовање за животну средину као један од шест приоритета заштите животне средине.

Министарство просвете континуирано, а нарочито у последњих 10 година, развија и унапређује интердисциплинарни приступ образовању за заштиту животне средине.

Министарство то чини кроз обавезне наставне предмете у основном образовању: свет око нас, природа и друштво, биологија (са екологијом), хемија, географија, физика, кроз друштвене предмете као што су историја, филозофија, социологија, устав и права грађана, и слично.

Такође, нуде се и изборни предмети – грађанско васпитање и образовање за демократију, језике мањина са елементима националне културе, чувари природе, домаћинство...

Учење и настава обогаћени су новом генерацијом уџбеника, наставним средствима, приручницима за подршку наставницима за реализацију наставе у области заштите животне средине, и, уопште, одрживог развоја. У оквиру високог образовања пак основане су основне студије у области екологије и заштите животне средине, катедре и смерови за ову област и постдипломске студије.

Уједињене нације су прогласиле период од 2005. до 2014. године „Декадом образовања за одрживи развој“ у циљу подизања свести о значају ове теме на глобалном нивоу. У процесу одрживог развоја не суочавају се са проблемима само мање и средње развијене земље, већ и најразвијеније земље на планети, на којима је посебна одговорност давања пуног доприноса кроз конкретна документа, стратегије, протоколе, програме. Ова документа не смеју да остану слово на папиру, него морају бити озбиљно, савесно и, пре свега, широко примењивана у свим регионима света.

У складу са Миленијумским циљевима развоја, још једним документом Уједињених нација, наша стратегија развоја образовања ослања се на оно што је свима нама најдрагоценије, а то су квалитетно и одрживо образовање за све. Данас за нашу децу, а једног дана и за децу њихове деце. Ако у томе успемо, ако их заштитимо, охрабрујемо и научимо, онда ће они волети планету на којој живе и све људе који су у својим различитостима једнаки у жељи да се одржи наша планета и наш опстанак на њој.

Са тим осећањем, свако од нас коме је поверена одговорност да води образовање у својој држави требало би да настави овим путем на добробит генерацијама које су нам поверене, и да не постоји ништа важније јер је ово приоритет који је испред свих других интереса. Образовање је на почетку – оно је услов, али образовање је и на крају – оно је исход, закључио је министар Лончар.
Фотографија министра Лончара је са сајта http://www.iisd.ca/ymb/efeb/

Говор министра заштите животне средине Саше Драгина на пленарној седници

Уводне напомене

У 21. веку државе постављају у средиште задовољног, слободног и одговорног појединца, којем је омогућен висок степен личне, правне, социјалне и здравствене сигурности. Кључни развојни принцип на ком се темељи остварење тог циља је концепт одрживог развоја, који полази од претпоставке да се само уравнотеженим деловањем може истовремено управљати људским ресурсима, остварити економски развој, избећи неједнакост која угрожава социјалну страну друштва, правду и сигурност. Све то ће такође осигурати интеграцију у глобално друштво, истовремено задржавајући сопствени идентитет, док с друге стране такво деловање не угрожава екосистеме који представљају основ квалитета целокупног живота садашњих и будућих генерација.

Савремена политика заштите животне средине тежи ка интегрисаном приступу решавању проблема заштите животне средине. Интересовање и брига о животној средини, као и растући притисак јавности и спровођење законске регулативе, у свету условљавају сталне промене у друштву, изазивајући промене врста и нивоа утицаја на животну средину.

У том смислу се спроводе активности праћења, односно мониторинг животне средине ради прикупљања информација о њеном стању. Он представља сигурно најјаче оруђе за процену услова и кретања у животној средини, али и у процесу доношења политике заштите животне средине и одрживог развоја и имплементације мултилатералне процене у области заштите животне средине у региону UNECE. Осим тога, успостављањем система информисања и прикупљања података, као и применом сета индикатора као усклађене методе сумирања великог броја мерења и података у вези са заштитом животне средине у ограничен број најзначајнијих информација у овој области, доприноси се значајном повећању ефикасности и ефективности у примени националне политике заштите животне средине.

Током протекле деценије, у оквиру неколико регионалних организација, нарочито Економске комисије УН за Европу, Европске агенције за заштиту животне средине, OECD, али и у оквиру многих других међународних организација, учињено је доста у области развоја и јачања мониторинга, а радило се и на јачању генералног оквира мониторинга у животној средини кроз стварање усклађених метода за прикупљање података, примене индикатора и извештавања у циљу повећања нивоа међународне упоредивости информација у области заштите животне средине. Истакнут пример ове врсте приступа јесте припрема Извештаја о процени стања животне средине на основу индикатора на паневропском нивоу. Осим тога, важно је нагласити и развој система са само-праћење загађивача, концепт који омогућава реализацију јединственог партнерског односа између органа управе и индустрије, а ради испуњења циљева одрживог развоја.

Свака од чланица Европске агенције за заштиту животне средине, али и оне земље које ће то тек постати, као што су државе југоисточне Европе, треба да се придржава правила и препорука за успостављање сопствених система мониторинга, сакупљања података и извештавања ради повећања нивоа међународне упоредивости информација о животној средини, чиме се помаже што прецизнијем увиду у генерално стање животне средине. На тај начин, доносиоци програмске политике и одлука у области заштите животне средине могу добити добар основ за доношење правих и примарно ефикасних одлука.

На крају, потребно је нагласити да је за све поменуте циљеве неопходно успоставити одговарајући институционални и законодавни оквир којим би се омогућило постизање тих циљева. Успостављање међународне сарадње, размена стечених знања, комуникација и активности у оквиру регионалних, европских и светских организација ће створити неопходне услове да се начини корак напред у области заштите животне средине у паневропском региону. Стварање поуздане информације, базиране на последњим подацима из животне средине, и уз коришћење концепта политике релевантних индикатора доступних широј јавности је наша заједничка обавеза и циљ.

Закључне напомене

Потребно је повећати утицај података добијених из мониторинга и процене стања животне средине приликом израде програмске политике на националном и међународном нивоу. Припрема извештаја о стању животне средине на основу индикатора на државном нивоу се може посматрати као као кључни инструмент усмерен на усклађивање система прикупљања података о животној средини ина побољшање упоредивости националних процена у региону.

Потребно је успостављање новог сета јасних и реалних циљева заштите животне средине, док се с друге стране има у виду развој и имплементација алата и индикатора напретка у области мониторинга.

Јачање владине подршке образовању, учешћу јавности и подизању свести, што за резултат има постизање циљева одрживог развоја.

Процена образаца одрживе производње и потрошње постаје све израженија у програмским политикама, на основу индикатора на паневропском нивоу.

Наставак напора у имплементацији постојећих споразума у области заштите животне средине и успостављање нових билатералних и мултилатералних споразума усмерених на побољшање стања животне средине у Европи.

Изградња система информисања у области заштите животне средине, чије се информације могу размењивати, што даје основ за континуирану процену стања животне средине у паневропском региону.

Говор председника Тадића на отварању Шесте министарске конференције ''Животна средина за Европу''








Господине Председавајући,

Екселенције,
Даме и господо,

Велика ми је част да вам се обратим на отварању Шесте министарске конференције Eкономске комисије за Европу Уједињених нација (UNECE) ''Животна средина за Европу“. Задовољство ми је што могу да поздравим делегате из 56 земаља и да им пожелим добродошлицу у Републику Србију. Ово је несумњиво највеће европско окупљање на високом нивоу у Србији од демократских промена 2000. године. Током ових седам година демократског развоја, уложили смо огромне напоре да Србију приближимо чланству у Европској унији.

Заштита животне средине и одрживи развој налазе се на врло високом месту у нашем развојном програму. Након две године напорног рада, задовољство ми је да најавим да ће нацрт Стратегије за одрживи развој Србије бити представљен у току данашњег дана.

Даме и господо,

Савремено човечанство се сусреће са различитим изазовима. Међу тим изазовима, питања везана за животну средину на најбољи начин одсликавају сложеност нашег света и опстанак наше цивилизације са постојећим моделима експлоатације природних ресурса, производња и потрошња дошли смо до раскршћа. Коначно постајемо свесни да не постоји алтернатива концепту одрживог развоја.

Међународна заједница спроводи различите мере у намери да на одговарајући начин одговори како на потребе даљег развоја на основу постојећих модела производње и потрошње, тако и на очигледно негативан утицај таквих модела. Јасно је да глобални проблеми заштите животне средине (климатске промене, оштећење озонског омотача, дезертификација, стање водних ресурса, уништавање биодиверзитета итд.) утичу на све већи број људи и њихов свакодневни живот.

Повезаност проблема заштите животне средине на глобалном и регионалном нивоу и међународне стабилности, мира и безбедности, постаје све очигледнија. То је генерални оквир за наше деловање у овој области. Са те тачке гледишта, ова Министарска конференција представље важан корак и прилику да се прегледају и процене резултати постигнути између две конференције, како у области заштите животне средине, тако и у многим другим областима које су у блиској вези са њом.

Даме и господо,

Поштујући животну средину, поштујемо и нас саме. Прави увид у све аспекте животне средине није могућ без радикалне промене нашег поимања о томе како живот на нашој планети функционише. Да би се то постигло, потребна нам је нова етика која ће ударити темељ нашем будућем односу према природи и животној средини уопште.

Питања животне средине треба третирати као питања од највећег политичког значаја за развој демократије и заштите људских права, и као основни предуслов за стабилност друштва у сваком региону, држави и међународној заједници као целини.

Образовање у области заштите животне средине, нарочито образовање младих, је од највећег значаја, како је и наглашено на Конференцији у Кијеву.

Драги пријатељи,

Један од важних изазова испред нас представља даљи развој различитих механизама за активније учешће пословних субјеката у заштити животне средине, путем увођења ефикаснијих економских и других инструмената. Ово је посебно значајно на глобалном нивоу због процеса глобализације уопште, а нарочито због глобализације међународне трговине и њеног утицаја на међународне односе.

Стога, предложио бих увођење изузимања од пореза за ''чист'' транспорт са емисијама вредности нула, који би пружио снажан подстицај производњи, маркетингу и коришћењу чистих горива на добровољној основи, који би подржао обнову возног парка и извршио утицај на понашање потрошача у правцу увођења чистог транспорта са нула емисијом.

Циљ ове инцијативе би био да 20% возила до 2020. буде са нула емисијом. Овим бих покренуо инцијативу за израду нацрта споразума „Нула емисије – нула пореза“, чије би прихватање од стране земаља исте обавезао на увођење изузећа од пореза за производњу и стављање на тржиште возила са нула емисијама. Споразум „Нула емисија – нула пореза“ би био понуђен за потписивање свим земљама UNECE, с циљем да ступи на снагу у року од наредних 5 година.

Позивам вас да подржите ову инцијативу дајући свој допринос даљем развоју и изради нацрта поменутог споразума.

Екселенције,

Положај земаља у транзицији заслужује посебну пажњу и треба га посматрати као једну од одговорности развијених земаља UNECE. Оне би требало да помогну процесу даљег развоја услова за дугорочне, стабилне и еколошки прихватљивије инвестиције у те земље. Такав приступ би могао помоћи земљама у транзицији да успешно реше проблеме заштите животне средине уопште, доприносећи сигурности у области заштите животне средине и регионалне стабилности у целини.

Република Србија је након нормализације међунардоних односа предузела многе кораке у правцу развоја ефикасног система заштите животне средине. Захваљујући подршци, првенствено ЕУ, постигнути су добри резултати – усвојен је велики број системских законских аката, предузете су мере за јачање капацитета, ратификован је велики број међународних споразума у области заштите животне средине итд. Друге важне активности ће уследити у будућности, укључујући и активнију регионалну и билатералну сарадњу.

Даме и господо,

Верујем да још увек постоје неискоришћени или само делимично искоришћени потенцијали регионалне сарадње у решавању различитих проблема заштите животне средине, и да се може урадити много више. Оквирни регионални споразум о сарадњи у области заштите животне средине може бити важан корак ка постизању тог циља. Такође, идеја која се односи на усвајање конвенције о заштити планинских региона у југоисточној Европи заслужује пажњу.

Радује ме што могу да кажем да је Република Србија иницирала процес консултација унутар земаља југоисточне Европе и у оквиру UNECE усмерен на побољшање регионалне сарадње у области климатских промена (тзв. Београдска инцијатива). Ова активност ће се реализовати кроз успостављање виртуалног центра за климатске промене у Београду који ће сарађивати са свим релевантним међународним организацијама. Искористио бих ову прилику да поменем чињеницу да Србија има дугу традицију у истраживању климе. Професор Милутин Миланковић, један од најпознатијих климатолога свих времена, живео је и радио у Београду. Миланковићева теорија о астрономским узроцима климатских промена је и даље актуелна.

Господине Председавајући,
Екселенције,
Даме и господо,

Надам се да ће наша деца имати боље место за живот од оног које смо ми наследили од наших предака.

Хвала вам на пажњи. Желим вам успешан и продуктиван рад.
На бази информације са сајта http://www.predsednik.yu/

ОТВОРЕНА ШЕСТА МИНИСТАРСКА КОНФЕРЕНЦИЈА "ЖИВОТНА СРЕДИНА ЗА ЕВРОПУ"




Шеста министарска конференција "Животна средина за Европу" отворена је свечано данас у Београду. ‎После уводних излагања председника Србије Бориса Тадића, домаћина скупа министра заштите животне ‎средине Саше Драгина, Марека Белке извршног секретара Економске комисије Уједињених нација за Европу и ‎Акима Штајнера извршног директора Програма за заштиту животне средине Уједињених нација, учесници ‎Конференције говорили су о стању животне средине.‎
Извршни директор Европске агенције за животну средину Жаклин Мек Глејд представила је четврти ‎паневропски извештај о стању животне средине у коме је наглашено да једно од решења садашњих проблема у ‎овој области бољи систем информисања и праћења, односно попуњавање постојећих празнина у ‎информацијама и увођење еколошких проблема у школске системе. Четврти извештај је фокусиран на питања ‎утицаја животне средине на здравље људи, загађења ваздуха, мора и биодиверзитет, климатске промене, а ‎посебно глобално загревање. Главни закључак четвртог паневропског извештаја је да садашње стање у области ‎животне средине може бити промењено да је само ако сви променимо лоше навике у свакодневном животу.‎
Председавајући пленаране сесије о стању животне средине сесије, др Саша Драгин, министар заштите ‎животне средине Републике Србије, рекао је да је стање животне средине у највећој мери зависи од система ‎самопраћења и евалуације, али и од доброг законског оквира и међународне сарадње у паневропском региону.‎
Умберто Роси, секретар у министарству животне средине Португала је у име Европске уније нагласио значај ‎министарске конференције "Животна средина за Европу" за будућност животне средине и истакао важност ‎образовања у овом процесу, као и потписивање мултералних споразума паневрепских земаља. Министар ‎животне средине Финске, Кимо Тиликаинен, навео је пример Финске као земље у којој брига о животној средини ‎доприноси економском развоју. ‎
Економски разовој и унапређење стања у нашем окружењу могу бити постигнути у исто време и као ‎јединствени циљ. То је оно што подразумева одрживи развој“, рекао је фински министар за екологију.‎
Постигнут је значајан напредак у развоју система праћења и процене стања средине, и САД, као лидер у ‎мониторингу стања животне средине и партнер Европске комисије у овом послу, охрабрују даљи напредак ‎паневропских земаља у овој области, рекао је Данијел Реифшнајдер, заменик помоћника секретара за животну ‎средину у државној управи САД. "Само ако су релевантни подаци доступни свима, потпуно бесплатно, можемо ‎постићи циљеве које смо зацртали".‎
У дискусији на пленарној сесији о стању животне средине учествовали су и високи званичници ‎министарстава животне средине Молдавије, Естоније, Пољске, Македоније, Шпаније, Хрватске и други гости и ‎делегати Конференције.‎
Шеста министарска конференција "Животна средина за Европу" одржава се у Београду од 10. до 12. ‎октобра уз присуство готово 3.000 гостију, представника 56 државних делегација, неколико стотина ‎међународних и домаћих невладиних организација и више од 100 домаћих и страних новинара.‎
На бази информације са сајта
Министарства заштите животне средине Републике Србије
Фотографија је са сајта Владе Републике Србије
Корисни линкови:
Више фотографија са конференције може да се нађе на линку http://www.iisd.ca/ymb/efeb/